Шест главних процеса површинске обраде метала титанијума

Полирање титанијума је подељено у две категорије: зрцална завршна обрада и брушена мат површина, која има за циљ исправљање храпавости и елиминисање грешака у обради. Полирањем огледалом добија се густ површински слој кроз -по{2}}полирање, које се обично користи за медицинске и прехрамбене производе од титанијума, али има слабу отпорност на гребање; Мат цртање је главна метода прецизне машинске обраде за ваздухопловне и индустријске компоненте, која користи усмерене текстуре да би прикрила дефекте и повећала отпорност на трење и удар.

Пескарење користи проток ваздуха под високим{0}}притиском да би песак ударио у подлогу, стварајући уједначену микро мат храпаву површину и ефикасно уклањајући слојеве оксида и неравнине. Овај процес може да активира инертну површину титанијумских материјала, у великој мери побољшавајући пријањање и униформност накнадног елоксирања или ПВД ​​премаза, и представља неопходан предпроцес пре бојења врхунских-производа од титанијума.

Елоксирање прецизно згушњава филм титанијум диоксида на површини титанијума путем електролизе и користи принцип интерференције светлости да представи стабилне структурне боје као што су плава, златна и љубичаста. Овај процес нема премаз у целом процесу, а филм је густ и изолациони, што може значајно побољшати отпорност на корозију и отпорност на старење титанијумских материјала, и широко се користи у врхунским- производима који се могу носити и прецизним декоративним деловима.

ПВД јонизује циљни материјал у вакуумском окружењу и депонује га на титанијумску подлогу да би се формирао слој густог филма на наносмеру. Може да постигне густе боје тешких метала као што су чиста црна и пепео од оружја, а његова тврдоћа и отпорност на трење далеко превазилазе оне у оксидационим процесима. Због свог танког слоја филма и нема утицаја на величину, овај процес је веома погодан за прецизне производе од титанијума као што су титанијумске оловке и алати за сечење који се често користе.

Кисело кисељење и пасивирање се обично користе за поправку радних предмета након заваривања или топлотне обраде. Уклањају оксидне каменце на високим{1}}има и загађиваче путем специјализованих раствора киселина, постижући дубинско пречишћавање супстрата. Следећи процес пасивације ће реконструисати заштитни филм-стационарног стања од оксидације. Иако овај процес не мења изглед, може елиминисати скривену опасност од водоничне кртости и обавезан је антикорозивни процес за медицинске и ваздухопловне компоненте притиска.

Микролучна оксидација користи испуштање плазме под високим-притиском да би ин ситу керамизовала површину титанијумских материјала, стварајући керамички филм изузетно високе тврдоће и отпорности на хабање. Овај процес може да издржи екстремно високе температуре и јаку кисело{3}}базну корозију, што га чини плафоном високих{4}}перформанси за површинску обраду. Тренутно се углавном користи у основним сценаријима као што су снага авијације и војна опрема која захтева екстремну издржљивост.